ЗОРА РУДИ,
ПРИРОДА
СЕ БУДИ,
ЉУДИ ИДУ НА
ОБАВЕЗУ СВОЈУ,
СЛАВУЈИ
НА ГРАНИ,
ПЕСМУ ПОЈУ!
ПО КИШИ,
НА СНЕГУ,
У ГОРИ,НА БРЕГУ,
ЊИХОВ ПОЈ РЕТКО
КАДА СТАЈЕ,
СВИМА СЕ
БЕСПЛАТНО
ДАЈЕ!
ТА ПЕСМА НАМ
ПУНИ ДУШУ,
И КРВ КРОЗ ВЕНЕ
БРЖЕ ПОТЕЧЕ,
УЗ ЊУ ЋЕМО
СРЕЋНИ
ДОЧЕКАТИ ВЕЧЕ!
УВЕК РАДОСНИ,
НИКАД ТУЖНИ,
МИ СМО ЊИМА
МНОГО ДУЖНИ,
ИАКО СУМОРНО
КА ПОСЛУ ХОДИМО,
ПОКАЗУЈУ НАМ,
КАКАВ ЖИВОТ ТРЕБА
ДА ВОДИМО!
НЕ БРИНУ
ЗА КУЋУ,
ХРАНУ И ПИЋЕ
ЈЕР КАДА ИМАЈУ
ПЕСМУ,ЦЕО СВЕТ,
ЊИХОВ БИЋЕ!
КО ЈЕ ЊИМА
ДАО ПЕСМУ И
УТКАО ТЕ ЛЕПОТЕ?
ТО ЈЕ ГОСПОД,
ТВОРАЦ СВЕТА
И ДОБРОТЕ!
ПЕСМОМ МУ СЕ ОДУЖУЈУ
ЈЕР РЕЧИМА
НЕ МОГУ,
ТО ЈЕ ЗАХВАЛНОСТ
И МОЛИТВА БОГУ!
НЕКА СЕ
ЊИХОВ ПОЈ
У НАШИМ ЖИВОТИМА
УВЕК ЧУЈЕ,
БУДИМО
РАДОСНИ И ВЕСЕЛИ,
УГЛЕДАЈМО СЕ НА СЛАВУЈЕ!
Д.Живковић
Беч,3.2.2026